Eto, prošla je i godina... Čekala sam da je ispratim i kao nadala se - nešto će se promijeniti. Ne... sve je i dalje isto, s istim d-molom se budim, s još većim se noću umorna uvlačim pod olovni jorgan beznađa...


Navikla sam na samoću... Toliko, da više nikome ne dozvoljavam da je otjera. Tek ponekad, osjetim potrebu za zagrljajem... Ne, ne da neko razbije tišinu - i na nju sam navikla. Samo da me zagrli i da ćuti skupa sa mojim uzdahom...


Mislim da mi treba onaj jastuk sa rukama...

Jebo ti ovaj život, kad je došao vakat da čovjek gleda kako će sam sebe prevarit'!


"I sve su vile i sve su kraljice.... i sve su nevažne"...


"Ne gledaj u meni svoga goluba"...


"I naprosto se tuga desi"...